Иван Матузовић
| иван матузовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1886. |
| Место рођења | Горња Дубица, код Босанског Шамца, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1938. (51/52 год.) |
| Место смрти | Стаљинистичке чистке, СССР |
Иван Матузовић (1886 — 1938) био је учесник Октобарске револуције.
Биографија
[уреди | уреди извор]Иван Матузовић рођен је у Горњој Дубици код Босанског Шамца. Био је пекарски радник. Пре рата је био социјалдемократа. Као аустроугарски војник 1915. пао је у руско заробљеништво. У логору се повезао са руским бољшевицима, а затим суделовао у револуцији у Украјини.
После победе револуције ради у Москви на организацији Југословенске комунистричке групе при РКП(б). Крајем 1918. по партијском задатку одлази у Мађарску, где учествује у борби за успостављање Мађарске Совјетске Републике. Након њене победе у марту 1919. организује Југословенски Комунистичку фракцију у Будимпешти и постаје њен председник и командант свих југословенских црвеноармијских јединица у саставу мађарске Црвене армије, која брани мађарску комуну.[1] Био је близак пријатељ Беле Куна. Ова Фракција развила је живу дјелатност за припрему револуције у Југославији; штампала је велик број летака и брошура. Фракција је издавала лист „Црвена застава", који је растуран и у Југославији. После слома Мађарске Совјетске Републике живео је у Бечу, где је ухапшен.[2] Био је активан у клубу југословенских студената марксиста у Бечу, основаном 1919. године.[3] Матузовић је учествовао у припремању револуције у Југославији, која је наводно требала започети 1. маја 1919. године.[4] Било је предвиђено да притекну у помоћ југословенском пролетаријату и јединице мађарске Црвене армије.[4] Међутим, власти Краљевине СХС су сазнале да се припрема устанак.
По повратку у Краљевину СХС, Матузовић је ухапшен.[5] Један је од оптужених у афери Дијамантштајн, првом антикомунистичком процесу у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца 1919. године.[6]
По изласку из затвора враћа се у Москву, где живи и ради као политички емигрант. Радио је као инспектор у фабрици хлеба на периферији Москве. Ухапшен је 17. фебруара 1938. и осуђен на смрт због "шпијунске и диверзантске делатности". Стрељан је 5. априла 1938. године на Бутиловском полигону крај Москве.[7]
Посмртно је рехабилитован септембра 1957. године.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ http://books.google.rs/books?id=-7VnAAAAMAAJ&q=IVAN+MATUZOVI%C4%86&dq=IVAN+MATUZOVI%C4%86&hl=en&sa=X&ei=8l7MU5awC-b54QSRlIGgCw&ved=0CIUBEOgBMBA
- ^ http://books.google.rs/books?id=J_AfAQAAMAAJ&q=IVAN+MATUZOVI%C4%86&dq=IVAN+MATUZOVI%C4%86&hl=en&sa=X&ei=8l7MU5awC-b54QSRlIGgCw&ved=0CIwBEOgBMBE
- ^ http://books.google.rs/books?id=enNLAQAAIAAJ&q=IVAN+MATUZOVI%C4%86&dq=IVAN+MATUZOVI%C4%86&hl=en&sa=X&ei=8l7MU5awC-b54QSRlIGgCw&ved=0CGEQ6AEwCw
- ^ а б Petar Požar, Jugosloveni žrtve staljinskih čistki (str. 122-124), Beograd, 1989.
- ^ Ivan Očak, Iz povijesti jugoslavenske emigracije u SSSR-u između dva rata
- ^ http://books.google.rs/books?id=SqkMAAAAIAAJ&q=IVAN+MATUZOVI%C4%86&dq=IVAN+MATUZOVI%C4%86&hl=en&sa=X&ei=8l7MU5awC-b54QSRlIGgCw&ved=0CFUQ6AEwCQ
- ^ а б Podaci o pogubljenju Ivana Matuzovića
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Текст групе аутора у Опћој енциклопедији ЈЛЗ Загреб 1979. том 5 стр. 373.